Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić podsetio je da su te banke potpuno samostalne u svom radu, imaju svoj kapital, status pravnog lica, kao i da su osnovane po našim zakonima.

On je naveo da su “grčke banke” potpuno pouzdane, sigurne, likvidne i da su depoziti građana potpuno sigurni.

“Dakle, nema razloga da se podižu ti depoziti, a banke su potpuno sigurne i likvidne”, istakao je Dugalić.

U Srbiji posluju četiri grčke banke, Alfa banka, Euro banka EFG, Pireus banka i Vojvođanska banka (Nacionalna banka Grčke), sa učešćem na tržištu od 16 odsto.

Banke u Srbiji koje su u većinskom grčkom vlasništvu imaju licencu NBS i mogu da izmiruju sve svoje obaveze prema svim poveriocima, uključujući i građane.

U Srbiji zakonom je predviđeno da su svi štedni ulozi do 50.000 evra osigurani.

Izvor: blic.rs

Centralna banka je od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala 838,5 miliona evra, računajući i najnoviju intervenciju, kako bi obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta, odnosno kako bi sprečila preterane dnevne oscilacije dinara.

Dinar je ove godine bio najjači 11. januara, kada je jedan evro vredeo 103,6922 dinara.

Srpska valuta će prema zajedničkoj evropskoj sutra u petak biti slabija za 1,8 odsto nego pre mesec dana, a za 13,3 odsto nego pre godinu dana.

Indikativni kurs dinara prema dolaru u četvrtak je bio 88,9897 i za 0,4 odsto je slabiji u odnosu na prethodnu vrednost.

Dinar je prema dolaru slabiji za 4,7 odsto nego pre mesec dana, a 22,7 odsto nego pre godinu dana, navedeno je na sajtu NBS.

Izvor: mondo.rs

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, za „Blic” kaže da je razlog zašto nemamo jeftinije kredite taj što je veliki broj loših zajmova sa kašnjenjem preko 90 dana, što bankama stvara veliki trošak.

- Oko tri milijarde evra je iznos problematičnih kredita za koje banke moraju da izdvajaju na ime rezervacija oko četiri milijarde – kaže Dugalić.

Kamatne stope sadrže nekoliko komponenata: trošak pribavljanja sredstava putem pozajmica i prikupljanja depozita, troškove obavezne rezerve, trošak kreditnog rizika koji zavisi od ocene kvaliteta samog klijenta i sredstava ponuđenih obezbeđenja, kao i operativni trošak obrade i servisiranja kredita.

- U samom startu je ulazna komponenta – troška sredstava i obavezne rezerve, dovoljno visoka i trenutno bez dovoljno elasticiteta za značajno smanjivanje – ističe Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Petar Grujić, direktor sektora za rad sa stanovništvom Folks banke, kaže da je nivo rizika koje banke imaju u svojim plasmanima i dalje dosta visok te se njegovo kretanje ne može predvideti sa sigurnošću.

Kašnjenje u otplati

preduzeća preko 15 dana 14,8%
građani preko 60 dana 3,9%
problematični krediti preduzeća preko 90 dana 24,6%
problematični krediti stanovništva 8,2%

Izvor: blic.rs

Zasnovan na beskontaktnoj platnoj tehnologiji “Masterkard pej pas”, platna nalepnica omogućava da se brzo obavi plaćanje tako što se predmet na kome se on nalazi prisloni POS terminalu sa “pejpas” čitačem.

Ovaj način plaćanja je bezbedan, pošto je nalepnica tokom kupovine samo u rukama korisnika i on se ne odvaja od njega, tako da slučajno očitavanje kartice nije moguće, a apsolutna sigurnost primene postiže se verifikacijom PIN koda prilikom svake transakcije koja je veća od 2.500 dinara.

Platna nalepnica je vezana za tekući račun korisnika u AIK Banci i novu Masterkard debitnu karticu sa čipom, koja pruža sve pogodnosti MasterCard programa i mogućnost korišćenja u zemlji i inostranstvu, kao i na Internetu.

“Pejpas” nalepnicu AIK Banke trenutno se može koristiti na oko 1.000 prodajnih mesta u Srbiji i više od 400.000 mesta u 36 zemalja širom sveta.

AIK Banka ubrzano razvija svoju mrežu POS terminala i redovno će informisati korisnike o novim mogućnostima korišćenja ove tehnologije.

Mogućnost da prvi počnu sa upotrebom nove tehnologije već je dobilo 5.000 unapred odabranih korisnika AIK Banke, dok svi ostali građani mogu podneti zahtev od 1. juna u bilo kojoj od 80 ekspozitura te banke, navedeno je u saopštenju.

Izvor: blic.rs

U svetu su mnoge banke propale upravo zbog toga što nisu mogle da naplate dugove. I kod nas bi scenario bio isti. To potvrđuje gubitak Agrobanke od 29,4 milijarde dinara, koji je veći od celokupne dobiti pet najvećih banaka i koji je uticao da prvi put posle gotovo cele decenije bankarski sektor posluje s minusom. Agrobanka je zapala u probleme, jer je odobravala kredite firmama koje nisu mogle da ih vraćaju, a kapital je bio isuviše mali da bi mogao da podnese čekanje na rate. Sada država pokušava da spase ovu domaću banku, ali po svoj prilici jedino rešenje će biti da odreši kesu i sama pokrije minus od više od 200 miliona evra.

NA DOBOŠ

Banke trenutno u ponudi imaju na prodaju oduzete kuće, stanove, poslovni prostor, njive…
Tako se nudi kuća na Senjaku za 1,5 miliona evra, stan u Brankovoj za 220.000 evra, stan u Vlajkovićevoj za 160.000 evra, ali i njiva pored Srbobrana za 348 evra!

- Banke na kašičicu aktiviraju hipoteke, pre svega velikih preduzeća koja ne mogu da vraćaju kredite, jer bi to povuklo u propast i same banke – tvrde u jednoj od stranih banaka koje posluju u Srbiji. – Spremni smo da čekamo na rate. Situacija je nešto drugačija kada su u pitanju preduzetnici i mala i srednja preduzeća, kao i građani. Tu aktiviranje zaloge ide brže, ali da bi se naplata potraživanja sprovela do kraja, prođe i tri godine. Uz to, nekretnine nema ko da kupi.

Tako mnoge banke nude sve više nekretnina koje su oduzete vlasnicima, ali se one retko kupuju. Uposlednje tri godine je cena stanova u padu i za 40 odsto, pa banke ne mogu da naplate svoja potraživanja u potpunosti.

- Prodaja hipotekovanih nekretnina povećava ponudu, ali kada su u pitanju građani, broj nekretnina koje se nalaze na tržištu na ovaj način je isuviše mali da bi se ostvario značajniji uticaj na cene nekretnina – oko 300 hipoteka u odnosu na preko 8.000 stambenih kredita godišnje, na koje treba dodati i stanove prodate za gotovinu – kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.

Izvor: novosti.rs

Ove godine bilo je predviđeno 1,7 milijardi dinara za subvencionisane stambene kredite, a kako kaže Oliver Dulić, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje, do sada je na osnovu raspoloživog novca odobreno približno 900 ovih kredita. Predlog resornog ministarstva koje je nosilac programa subvencionisanja stambenih kredita u 2012. je da se prilikom rebalansa budžeta opredeli i dodatnih milijardu dinara u ovu svrhu.

U bankama potvrđuju da je ova vrsta dugoročnih kredita najtraženija. Inače, 17 banaka odobrava ove zajmove. Proces obrade zahteva je nešto duži nego kod komercijalnih kredita, kako objašnjavaju u Rajfajzen banci, upravo zbog specifične prirode modela kredita, a u koji su uključeni osim poslovnih banaka i Nacionalna korporacija za osiguranje stamenih kredita i Ministarstvo finansija.

Izvor: blic.rs

Na licu novčanice od 100 dinara nema izmena obeležja, dok je na naličju izmenjen Veliki grb Srbije. Izmena grba je u skladu sa Uredbom o utvrđivanju izvornika Velikog i Malog grba, izvornika zastave i notnog zapisa himne Srbije. Takođe je izmenjena i godina izdanja (2012) i potpis guvernera.

Novčanice od 100 dinara prvenstveno će služiti za zadovoljavanje redovnih godišnjih potreba gotovinskog platnog prometa i za zamenu novčanica tog apoena koje su nepodobne za opticaj.

Izvor: novosti.rs

Dinar je ove godine bio najjači 11. januara, kada je jedan evro vredeo 103,6922 dinara.Na mesečnom nivou srpska valuta je oslabila prema zajedničkoj evropskoj valuti za 0,4 odsto, a na godišnjem za 11,2 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru u sredu je bio 86,7598, za 0,5 odsto u padu u odnosu na prethodnu vrednost.Dinar je prema dolaru oslabio za 1,9 odsto u odnosu na pre mesec dana, a za 19,8 odsto u odnosu na pre godinu dana.

Izvor: blic.rs

Tako, na primer, ukoliko neko želi da prebaci 200.000 dinara zajma u drugu banku, jer mu odgovaraju kamata i duži rok otplate, svojoj matičnoj banci mora pre toga da ostavi 4.000 dinara, zbog štete koju ona trpi, jer se kredit ranije zatvara. Pod bančinim gubitkom se podrazumeva razlika između kamate ugovorene s korisnikom i tržišne kamate po kojoj banka može da plasira iznos dobijen prevremenom otplatom, uključujući i administrativni trošak. Takođe, nova banka će mu naplatiti još 4.000 dinara za obradu novog zajma. U samom startu refinansiranja, njegov trošak je minimum 8.000 dinara.

- Kako je i predviđeno Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, klijenti kojima je kredit odobren nakon 5. decembra 2011. godine, ne plaćaju proviziju ukoliko se opredele da kredit refinansiraju ili da ga prevremeno otplate, bilo iz sopstvenih ili iz sredstava koje odobrava matična banka – kažu u Unikredit banci.

Takođe, prema novom propisu korisnik zajma, uzetog posle 5. decembra prošle godine, može u svakom trenutku u potpunosti ili delimično da otplati kredit i tada ima pravo na umanjenje ukupne cene pozajmice za iznos kamate i troškova za preostali period važenja ugovora. Banka može u ugovoru da navede naknadu, ako je za period prevremene otplate ugovorena fiksna ili promenljiva kamata za stambeni kredit. U tom slučaju, provizija za prevremenu otplatu iznosi do jedan odsto.

- Treba napomenuti i to da banka može tražiti naknadu samo ako je iznos prevremene otplate veći od 1.000.000 dinara u periodu od 12 meseci – navode u Narodnoj banci Srbije.

Izvor: novosti.rs

I ovaj put centralna banka morala je da interveniše sa prodajom 20 miliona evra kako bi obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.

Kapital ne voli neizvesnost – komentariše za „Blic” kretanja na međubankarskom deviznom tržištu Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke. Podseća i da istraživanja OECD-a pokazuju da se investicione odluke odlažu u predizbornim periodima.

- Ukoliko u razumnom roku dobijemo novu vladu koja ce biti spremna da povlači poteze usmerene ka uravnoteženju budžeta i održivom javnom dugu, te nastavi aranžman sa MMF-om, to bi značilo da bismo u narednom periodu mogli da računamo sa stabilnijim deviznim kursom. Naravno, nema trajne stabilnosti bez rasta izvoza i stranih investicija – kaže Petrović.

Na pitanje zašto postoji oklevanje učesnika na međubankarskom deviznom tržištu da prodaju devize, naš sagovornik odgovara da je ponuda deviza manja jer je manji izvoz, manje je stranih direktnih investicija, kao i portfolio investicija u odnosu na isti period lane.

- Takođe, manja je i kreditna aktivnost banaka jer su banke ranije znatno više prodavale devize da bi kreditirale u dinarima sa valutnom klauzulom – ističe Zoran Petrović.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je nemoguće da se s ovolikim deviznim rezervama i potražnjom za devizama ipak ne može da uspostaviti stabilizacija kursa.

- Sumnjam da će dinar imati neki trend drastičnog slabljenja. Kao i do sada dinar će slabiti tri četiri odsto godišnje. Ne verujem da u ovom trenutku iko razmišlja o fiksiranju kursa, jer bi to značilo povlačenje i nekih nepopularnih poteza – ističe Stevanović.

Izvor: blic.rs